Празник Воздвижења Часног Крста нас подсећа на речи Христове „Ко хоће да иде за Мном, нека узме крст свој и иде за Мном.“ Али Тај који нам је то рекао, најпре је узео крст свој на своја плећа и узнео га на Голготу. На њему је разапет и умро. Он зна тежину и муку крста и моћан је да нам олакша ношење нашег крста, али ако и ми учинимо оно што можемо.
Дакле смисао је нашега живота да идући за Христом будемо спремни и на крст. Да смо ми уз Господа и Он уз нас, па нека буде шта ће бити.
Људи који не схватају духовне основе живота и онога што се дешава у свету суде о људским делима површно, они делатност човекову деле на очигледно злу, са једне, и на добру и похвалну, са друге стране, само по њеном спољашњем испољавању, користећи се, притом, веома неодређеним и непостојаним – световним мерилима за разликовање добра и зла. Свет, пак, сам у себи нема истину која би му открила праву вредност ствари, јер само један једини закон даје јасно одређење тога шта је грех, а шта је добро. То је јеванђељски закон. Закони овог света понекад, у неким својим аспектима, могу да личе на хришћански закон, али то је само наизглед: они се, уствари, потпуно разликују.
“Велики је грех дићи руку на Божијег помазаника. Злочин према Цару Николају Другом утолико је већи и страшнији, зато што с њим убијени и чланови његове породице, сасвим невина дечица његова. Убиство лежи на души и савести читавог народа. Сви су криви: ко непосредном побуном, ко припремом, ко издајом, ко оправдавањем онога што је учињено или извлачењем користи из тога. Убиство цара – мученика је непосредна последица свега тога.“
Свети Јован Шангајски
Судбина Цара је судбина Русије; ако се буде радовао Цар, радоваће се и Русија; заплаче ли Цар, заплакаће и Русија… Као што човек без главе више није човек, већ смрдиљви леш, тако ће и Русија без цара постати смрдљиви леш.
Свети Анатолије Оптински (Млађи)
Чиста Дјево Владичице, непорочна Богородице,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Мати Дјево Господарко, под чијим смо сви окриљем,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Од сила Небеских виша си, од зрака сунца сјајнија,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Радости хорова девојачких, од анђела узвишенија,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Од небеса си сјајнија, од светлости чистија,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Од свих сила анђелских Ти си светија,
Радуј се, Невесто Неневесна! Continue reading
Душа сваког вежбања у Господу јесте пажење. Ако човек не пази на себе, онда су сва таква вежбања неплодна, мртва. Ко жели спасење, тај мора да уреди себе тако да може да пази на себе и када је сам и када је окружен људима и заузет пословима, дакле у свим оним ситуацијама у које га, понекад, саме околности увлаче против његове воље. Страх Божији нека претегне на ваги срца над свим осталим осећањима: тада човек лако пази на себе и у келијном тиховању и усред светске буке и вреве.
Разборита умереност у јелу умањује врелину крви и тиме знатно помаже човеку да пази на себе
Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: “Распни, распни га!” Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо – и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: “Распни га”! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!
«Мисли за сваки дан у години», Свети Теофан Затворник
Како би се могао назвати Стари завет савременим на звањем? То је судски протокол суђења Бога и једног на рода, народа за онда изабранога. Пророци изричито јавља ју како се Господ суди с народом израиљским ( Ис. 3, 13, 14; Мих. 6, 2; Мал. 3, 5). У наше време објављени су тајни протоколи такозваних Сионских мудраца, а то је јеврејски програм како да покоре сав свет. У тим протоколима нема Бога, нема пророчке речи, нема завета, ни светиње небеске; речју нема печата небесног. Отуда је то један празан новинарски документ. Ти модерни протоколи јеврејски износе нешто око стотину страница. Али протоколи суђења између Бога и народа јеврејског, кроз хиљаде година, износе око хиљаду страница. Те старе протоколе, тај Стари завет, сваки од нас чита са два дубока осећања. Прво осећање јесте дивљење Божјој верности и дуготрпљењу; друго пак осећање јесте стид због неверства једног изабраног народа према Господу добротвору своме, због неверства које се само са прељубом може равњати, због пркоса Богу који се само сатанском злобом може објаснити, и због непослушности према Богу која се непослушност никада није могла применити код мазги и друге теглеће стоке према господару и хранитељу своме. Continue reading
Синови, не заборављајте моје законе, и срце ваше нека чува речи моје, па ће вам се додати године живота. Не остављајте милостињу и веру; привежите их себи о врат, и напишите их на таблицама срца својих, и наћи ћете благодат. Помишљајте о оном то је добро пред Богом и људима. Уздајте се свим срцем у Бога, и немојте се величати својом мудрошћу. Гледајте да путеви ваши којима ходите буду прави, па вам се ноге неће спотакнути. Не мислите високо о себи, него се бојте Господа, и клоните се од свакога зла; тада ће тело ваше имати здравље и кости ваше одмор.
Поштујте Господа од својих праведних трудова и дајте Му првине од својих праведних плодова, да би се житнице ваше напуниле мноштвом пшенице, и точила ваша вином текла. Синови, не очајавајте кад вас Бог кажњава, нити клоните када вас Он изобличава. Јер Господ кара онога кога љуби, и бије свакога сина кога прима. Блажен је човек који је нашао премудрост, и онај смртни који је видео разум. Јер је боље куповати мудрост, него ризнице злата и сребра; она је скупља од драгог камења; њој се не противи ништа зло, а слатка је свима који јој се приближују Continue reading
Колико је важно помињање на Литургији може се видети из следећег случаја: још пре прослављења светога Теодосија Черњиговског (1876. г.) јеромонах (чувени старац Алексеј из Голосјејевског скита Кијево-Печерске Лавре, који је умро 1916. г.), преоблачећи његове мошти, уморан, седе крај моштију. 
Задремавши на трен, он угледа пред собом Светитеља који му рече: “Хвала ти што се трудиш око мене. Још бих те замолио да, кад будеш служио Литургију, поменеш моје родитеље” – и даде му њихова имена (јереј Никита и Марија). “Како можеш ти, Светитељу, да тражиш моје молитве, кад ти сам стојиш пред Небеским Престолом и низводиш људима Божју благодат?”, упита јеромонах. “Да, то је тачно”, одговори свето Теодосије, “али приношење на Литургији моћније је од мојих молитава”.
Архиепископ Јован (Максимовић), „Живот после смрти“
„Синови, не заборављајте мојих закона, а срце ваше нека чува речи моје, јер дужина живљења и године живота и света додаће вам се. Милостиње и вера нека вас не остављају, привежите их о свој врат и напишите на таблици срдаца својих, и наћи ћете благодат. И помишљајте добро пред Богом и људима. Уздајте се свим срцем у Бога, а својом премудрошћу не величајте се. На свима путевима својим знајте да прави буду путеви ваши и ноге ваше неће се спотицати“
*
„Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда“ Continue reading
