Беседа на Бадњи дан

Ништа важније од Божића! Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет. А дотле, где је био? Ми смо Га отерали својим гресима са земље, не треба нам Бог. То сваки грех говори, хтео ти или не, јер сваким својим грехом ми одгонимо Бога са земље. Прво одгонимо из своје душе, а онда из целе историје рода људског. Што важи за тебе, то важи за све нас. Ми, ми изгонимо из душе своје, из срца свог, из савести своје све што је Божије, ако живимо у непокајаним гресима.

Чули сте данас Свето Јеванђеље. Господ је назван у њему Емануил, што значи „С нама је Бог” (Мт. 1,23). Дотле, ко је био с нама? Ђаво! Ђаво кроз грехе, кроз сваки грех, и мој и твој, и кроз свачији грех у роду људском. Никад не треба варати себе: ми сами или прогонимо Бога из себе, или Га уводимо у себе.

Зато је Господ и постао човек, зато је Он на Божић ушао у овај свет и јавио се као човек, да нам покаже шта треба да буде од човека на овоме свету и какав треба да буде човек. Continue reading

Јер ти ниси Бог који хоће безакоње

“Уколико вам предстоји искушење на неки грех, живо представите себи да (сваки) грех силно гневи Господа, који мрзи безакоње. Јер ти ниси Бог који хоће безакоње (Пс 5,5).

Да бисте боље схватили речено, представите себи праведног и строгог оца, који воли своју породицу и који свим средствима настоји да децу своју учини наравственом и честитом. За њихову добру нарав он намерава да их награди великим богатством, које им је прибавио својим трудом.

Нажалост, међутим, он види да га деца, и поред његове велике љубави, не воле и не обраћају пажњу на наслеђе које им је прибавио својом љубављу, него живе неуредно и незадрживо јуре у пропаст. Имајте у виду да је сваки грех смрт за душу (Јак 1,15). Он, наиме, убија душу, будући да нас чини робовима ђавола човекоубице. Уколико више робујемо греху, утолико је теже наше обраћење и извеснија наша погибао. Бојте се, стога, свим срцем свакога греха. Continue reading

Молитва

„Да би просјак добио милостињу – треба да пружи руку,

да би дијете узело себи храну – треба да отвори своја усташца;

слично овоме потребно је да човјек тежи к Богу,

да добије благодат Божију – треба да има отворену душу.

Молитва је пружена рука за задобијање милости Божије;

она је отворена уста ради окушања небеског пића. ”

Свети Филарет Московски

 

Живо Еванђеље Господа Христа

Данас ми празнујемо живо Еванђеље Господа Христа. Живо, написано чудесима, написано силама небеским, написано звездама и сунцима у животу великог Светитеља Божијег, Светог Оца нашег Николаја. Хвалити њега то је хвалити Еванђеље, живо Еванђеље које хода непрестано међу љидима. Ако је било човека у Цркви Христовој који је био ходеће Еванђеље Божије, онда је то несумњиво Свети Отац Николај Чудотворац. Куд год погледаш у њему свуда живо Еванђеље Христово. Сваки корак, свака мисао, свако дело, сваки потхват – све само живо Еванђеље Христово. И за њега, чудесног Светитеља Божијег, великог и дивног, у молитви каже се да је он испунио Еванђеље Христово. Испунио Еванђеље Христово – каква сила, каква моћ! И зато што је испунио Еванђеље Христово, Господ Христос му је даровао изобилне чудотворне силе и моћи, и оне силе и моћи која је пребивала и у самог Господа Христа и исцељивала све, као што сте чули у данашњем Светом Еванђељу. Народ се гуркао, јурио за Господом Христом само да би Га се дотакао, јер из Њега излазаше сила и исцељиваше их све. Све. Та иста сила, браћо, ето, излила се и на Светог Оца Николаја, а од Господа Христа улива се у све нас, у све нас који га празнујемо, у све нас који га призивамо у помоћ. Continue reading

Беседа на Ваведење Свете Дјеве Марије

Ево нам, браћо, светог и великог Празника који нам казу је зашто смо ми људи у овоме свету. Откуда то, да ти и ја будемо данас у овоме свету, а не кроз хиљаду година?

Откуда то да се ти родиш и будеш син Петра и Марије, у а не неког другог? Шта је то, каква је то тајна око нас и у нама, казује нам овај свети велики Празник – Празник Ваведења = увођења Пресвете Богомајке у Храм.

Ради чега је Она била уведена у Храм када је навршила три године? Continue reading

А шта бива после тога?

…Овај свијет да није духовности, да није светости, да није културе, претворио би се у пакао, претворио би се у грабеж и отимање, а тога видимо свуда има. И цио свијет је у некој напетости, нарочито последњих тридесетак година, у скукобима или стално на ивици сукоба. Ми желимо мир и треба да се молимо Богу за мир, али наравно треба и да брнимо своју кућу и своје светиње, јер ни један народ неће своје корене и своје светиње препустити тако лако другима. Continue reading

Одговор људима коjи су благонаклони према латинскоj цркви

Узалуд се неки од православних задивљују постојећом пропагандом римске цркве, умишљеном самоодрицању и делатношћу њених мисионара и усрђу латинских сестара милосрђа и неправилно приписују латинској цркви ту важност, као да тобож, након њеног отпадања од Православне Цркве, ова последња није остала иста, већ има неопходност да се сједини са њом. Након строгог истраживања ово мишљење се показује као лажно; а енергична латинска делатност не само да не изазива задивљеност, већ напротив, побуђује велико сажаљење у срцима људи који добро мисле и разумеју истину. Continue reading

Величамо Те, Пресвета Дјево

Величамо Те, Пресвета Дјево, и поштујемо Твој часни покров…

Данас прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама. Од оног времена, када је воља божанственог Страдалника и Спаситеља света у лику Његовог љубљеног ученика Јована Богослова учинила људски род чедима Пресвете Богородице, то покровитељство није се прекидало ни једног јединог дана.

Continue reading

Како смирење може бити лажно?

Овде смо често понављали: треба се смиравати, тежити смирењу пре свега… Међутим, треба рећи да и смирење може бити лажно.

Као прво, треба правити правилну разлику између смирења и смиреномудрености, са једне, и између смиреномудрености и смиренословља, са друге стране. Смирење је једна од највећих јеванђељских врлина, која је недоступна човековом схватању. Смирење је божанствено, оно је Христово учење, Христово својство, Христова делатност. Преп. Јован Лествичник каже да само они које води Дух Божији могу на задовољавајући начин да расуђују о смирењу. Онај ко жели да стекне смирење мора врло брижљиво да изучава Јеванђеље и са великом пажњом да испуњава све заповести Господа нашег Исуса Христа. Делатељ јеванђељских заповести може да позна своју сопствену греховност и греховност читавог људског рода, и да на крају стекне свест и убеђење да је он најгрешнији и најгори од свих људи. Смирење је осећање срца.

Continue reading

Благословена си Ти међу женама

Драги наши, данас је велики дан – дан почетка небеске и земаљске славе Оне, Која је била земаљско биће али је постала Небеска Царица. Данас је дан окончања великог подвига Њеног живота у име спасења човечанства – дан Успења пресвете, пречисте, преблагословене, славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије.
Свет, дакле, данас прославља јединствену особу на земљи – Дјеву Марију, Богородицу и Мајку Светлости.

Управо је на дан Успења наочиглед читавом свету заблистала и уздигла се слава и величина тог, до тада свима непознатог живота. Пресвета Дјева је Својим боравком освештавала земљу током шездесет две године.

Сада смо се сви ми навикли на Њену славу, моћ и љубав, непојмљиву за људски ум. Ми смо толико навикли да је молимо и да од Ње добијамо оно, за шта смо молили, да у осећању срца заборављамо да је и Она људско биће, слично нама. Continue reading