Тешећи своје ученике, Господ говори да је за њих боље да се Он вазнесе на небо. Јер, вазневши се, Он ће уместо себе послати Утешитеља – Духа.
Дух Свети је сишао и борави у Цркви вршећи у сваком верујућем човеку дело Христово. Сваки Хришћанин је причесник Духа. То је у тој мери неопходно да се може рећи да није Христов онај ко нема Духа.
Погледај и ти добро и утврди да ли је у теби Дух благодати? Јер, Он не остаје код свих. Дешава се и да Он оде. Ето види: прво долази дух покајања и Хришћанина учи обраћењу Богу и исправљењу живота. Завршивши своје дело, дух покајања Хришћанина предаје духу светлости и чистоте коме, најзад, следи дух усиновљења. Особеност првога је – трудољубива ревност; другога – топлина и сладосно горење срца; а трећег – осећање синовства, по коме из срца излазе уздаси к Богу; „Авва оче!“ Види на коме се од тих степена налазиш. Ако те нема ни на једном, побрини се и потруди око себе.



Шта је хришћанин? Човек који је још овде, на земљи, прешао је из смрти у живот. То је хришћанин! Шта је још хришћанин? Човек који верује да је Господ Христос васкрсење и живот, његов живот, његово васкрсење, свачији живот, свачије васкрсење. Човек који Христом васкрсава из сваке смрти! Човек који Христом живи у овоме смртноме свету. Тако је човек хришћанин, уствари, изнад овога света. Он је изнад смрти, изнад пакла.
У току је Велики пост. Већина вас пости, а моја дужност је да помогнем да велико дело покајања и Причешћа Светим Тајнама не буде само формално, већ потпуно осмишљено.
Ни Божић, ни Ускрс, ни Богојављење, ни Преображење нису названи Благовест. А ето, данашњи Празник назива се Благовест. Ради чега?
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Беседа на Светој Литургији после освећења воде на празник Богојављења, у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну