Радуј се, Радости наша, и прекриј нас од сваког зла

Величамо Те, Пресвета Дјево, и поштујемо Твој часни покров…

Данас прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама.

Continue reading

Не заборављајте да сте ви – православни

Не упрежите се у исти јарам с невјерницима
(2 Кор. 6:14)

Овим ријечима почиње данашње апостолско читање и на њима бих хтио да зауставим вашу пажњу, љубљена браћо.

Свети апостол Павле ономад писаше коринтским хришћанима да немају општење са невјерницима и идолослижитељима; он овдје није, наравно, мислио на житејско општење у обичним стварима, јер би у том случају хришћани морали потпуно да оду из свијета (1 Кор. 5:10), него на општење у дјелима вјере, у служењу Богу. У томе Коринћани не смију имати ништа заједничко са многобошцима, јер каква је сагласност између Христа и велијара, и како се може ускладити храм Божији са идолима (2 Кор. 6:15-16)?

Continue reading

Са Њом, уствари, дошао Господ Христос у овај свет

http://arhangel.bg/media/cache/57/e1/thumb4_Studenica-pravlife.org.jpg?wm=0Овај данашњи велики Свети Празник носи радост целе васељене, како се вели у дивној песми: „данас Пресвета Богомајка уводи Господа Христа у васељену!“ Као да је Бог протеран са земље – и јесте протеран са земље. Бог је протеран са земље од нас људи, од прве прамајке наше Еве. Пресвета Дјева враћа Бога у свет. То је велика радост. Данашњи тропар њен говори нам о тој великој радости и о тој великој истини.
Рођење Пресвете Богомајке, вели се у тропару, „објави радост васељени“, целоме свету. Зашто? Зато што је са Њом, уствари, дошао Господ Христос у овај свет! Он је због Ње и кроз Њу постао човек Continue reading

Како се јеванђелско добро разликује од људског добра?

Људи који не схватају духовне основе живота и онога што се дешава у свету суде о људским делима површно, они делатност човекову деле на очигледно злу, са једне, и на добру и похвалну, са друге стране, само по њеном спољашњем испољавању, користећи се, притом, веома неодређеним и непостојаним – световним мерилима за разликовање добра и зла.

Свет, пак, сам у себи нема истину која би му открила праву вредност ствари, јер само један једини закон даје јасно одређење тога шта је грех, а шта је добро. То је јеванђељски закон.

Закони овог света понекад, у неким својим аспектима, могу да личе на хришћански закон, али то је само наизглед: они се, уствари, потпуно разликују.

Иако се човек после свог пада у потпуности потчинио греху и постао изопачен, болестан и озлобљен, ипак су се у њему још сачувала семена природног добра која је у њега приликом стварања засејао Творац, премда она више немају ону првобитну чистоту и светост, него су оскврњена отровом греха. Continue reading

Старац Пајсије Светогорац: Чувајте душу

Људи су данас стално у некој журби и јурњави. Сад треба да буду овде, после треба да буду тамо, после опет негде другде. И то је стигло дотле да, како не би заборавили шта све треба да ураде, морају све да записују. У свој тој збрци опет је добро што не заборављају како се зову!… Ни себе саме не познају. Ма и како да познају себе? Да ли човек може да се огледа у мутној води? Бог да ми опрости, али свет је постао права лудница. Људи не мисле на други живот. Само траже све већа и већа материјална добра. Па зато и не налазе мира, него само јуре. Continue reading

Зато нећемо имати извињења на дан Страшнога Суда

У име Оца и Сина и Светога Духа. Ево великог Празника, ево Празника Највећег човека у роду људском, јер данас празнујемо рођење Светога Претече.

Човека – али више Пророка, више Анђела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Све је он то у себи имао, зато је Спаситељ и изрекао највећу похвалу о њему, да је он „Највећи између рођених од жена“.

Највећи између рођених од жена[1]. Замислите такву похвалу! Није ту похвалу изрекао човек, ни Пророк, ни Апостол – већ сам Бог, Господ Христос, Који је постао човек и дошао у овај свет. И гледајући сав род људски, Он је њега истакао као Највећег у роду људском. Зашто? Зар је већи од Апостола Павла, зар је већи од Апостола Петра, зар је већи од Еванђелиста Јована? Да, већи. У чему је величина његова? Ево у чему. Continue reading

Погледај и ти добро и утврди да ли је у теби Дух благодати

Тешећи своје ученике, Господ говори да је за њих боље да се Он вазнесе на небо. Јер, вазневши се, Он ће уместо себе послати Утешитеља – Духа.

Дух Свети је сишао и борави у Цркви вршећи у сваком верујућем човеку дело Христово. Сваки Хришћанин је причесник Духа. То је у тој мери неопходно да се може рећи да није Христов онај ко нема Духа.

Погледај и ти добро и утврди да ли је у теби Дух благодати? Јер, Он не остаје код свих. Дешава се и да Он оде. Ето види: прво долази дух покајања и Хришћанина учи обраћењу Богу и исправљењу живота. Завршивши своје дело, дух покајања Хришћанина предаје духу светлости и чистоте коме, најзад, следи дух усиновљења. Особеност првога је – трудољубива ревност; другога – топлина и сладосно горење срца; а трећег – осећање синовства, по коме из срца излазе уздаси к Богу; „Авва оче!“ Види на коме се од тих степена налазиш. Ако те нема ни на једном, побрини се и потруди око себе.

Свети ТЕОФАН Затворник

Он се вазнио на небо да би широко растворио за нас двери небеске

Икона вазнесења Господњег из 15. века (Новгород-Москва)

О, како је радостан овај разлог вазнесења Господњег! Он се вазнио на небо да би широко растворио за нас двери небеске, уклонио их ради нашег несметаног уласка на небо…

Према томе, нећемо се препадати ни ми, грешни људи, нећемо очајавати за наше спасење, него ћемо имати наде, јер имамо доброга Заступника пред Богом Оцем – Христа Спаситеља нашега, Који се и заступа за нас…

Али, за кога се то Христос заступа? За грешнике. Али за какве грешнике? За оне који се кају. За њих Он умилостивљује Свога Оца, док за оне који се не кају не умилостивљује. Убједљив доказ за то можемо видјети у самом страдању Господњем. Када је прибијен на крст, Господ наш се молио Богу Оцу Својем за убице Своје, говорећи: Оче, опрости им, не знају шта раде (Лк. 23:24). Да ли је овом Својом молитвом, у тешким мукама изреченом, умолио Он Оца за убице Своје? Је ли опростио Отац гријехе злобним архијереју Ани, Кајафи, Пилату и осталим књижевницима, садукејима и фарисејима, који предадоше Исуса на смрт? Није. Continue reading

Kако можете ви веровати кад тражите славу један од другога

 

Беседа на Светој Литургији у среду на Преполовљење у капели Светог Јована Богослова у Београду
 
„А већ у половини Празника дође Исус у храм u учаше. И чуђаху се Јудејци говорећи: Како oвaj зна књиге а није се учио? Тада им одговори Исус u рече: Моја наука нuje моја, него Онога који ме је послао. Ако хоће ко вољу Његову да твори, познаће да ли је oвo наука од Бога, или ја сам од себе говорим.

Који говори сам од себе своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који Га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вac не извршава Закон. Зашто тражите уа ме убијете? Continue reading

Срећни грешници, дођите на Свету Голготу

Света Голгото, Божанска Голгото, освећена Крвљу Исуса Христа! Преклињем те, откриј, колико си хиљада грешника благодаћу Божјом привела покајању и сузама, очистила их и напунила њима рај Господњи!
Continue reading