Свети Мартин папа пред Сенатом збори: – Нека ми се тело скрши и сагори, И најљуће муке радосно поднећу; Но праве се вере ја одрећи нећу. Спаситељ је благи Бог и Човек био, Два јестества разна с две воље носио, Но оба јестества у једној личности, И обадве воље у једној светлости. Такву су нам веру сви Оци предали, За такву су веру многи пострадали. Нек пострадам и ја, од свих јевтинији, Слуга свог Господа, од свих најгрешнији! – Тако Мартин веру исповеди свима И истину рече пред јеретицима. О што човек вреди, кад се Бога боји: Над људима малим к’о планина стоји!
То је, браћо и сестре, наука и свих светих па и свете Марије Магдалине, која је прва видела васкрслог Господа и у два маха га је видела: једанпут се Он јавио само њој, а други пут са осталим женама мироносицама, онима које су дошле да по обичају јеврејском помажу тело покајника. И кад се Господ васкрсли јавио, Он их је поздравио речима: „Радујте се!“ А кад се јавио апостолима Он им је рекао: „Мир вам!“
Свети Оци кажу да ова два поздрава имају дубоки смисао. Наиме, у рају је наша прамати убрала забрањени плод и на тај начин преступила заповест Божију и кад је Господ питао најпре Адама и Еву, па онда Еву, и онда им говорио да место они да се покају и да траже опроштење од Бога, они једно другом бацају кривицу, и на ђавола и на сваког другог, не осетивши да је то само оправдање свога греха за који су они били криви, као што и ми чинимо оправдавајући свој грех и бацајући на другог кривицу. На тај начин и они и ми хоћемо себе да ослободимо од исправке. Јер ако је други и крив нека се он исправља, а кад схватимо да смо уствари ми криви, ако нас неко и наговори и присиљава на оно то је зло, ја ако пристанем ја сам крив. Јесте да је он крив што је испровоцирао увредом или чиме било, али ја сам крив што сам пристао да се на недостојан, нељудски, нехришћански начин браним од злочинаца. То је кажем и понављам, наука Господа Исуса. Зато Он васкрсли најпре поздравља Марију Магдалину и све мироносице и све жене вешћу: „Радујте се!“ На тај начин Он ону реч Господњу у рају, ублажава и позива и жене и све на радост васкрсења Христовог и живота по Њему. А свете апостоле и све верне и све људе добре воље у свету Господ поздравља речима: „Мир вам!“ Јер су људи били и остали углавном ратоборни, углавном потичу од њих наредбе за рат и за несреће које рат и сукоби доносе. Ако будемо заиста слушали Господа Исуса, извршавали Његове заповести, ми ћемо унети у душу радост, ми ћемо унети и мир у своју душу, мир са Богом и мир који ће онда зрачити у друштву у коме се крећемо, у породицу и бити од користи своме народу.
Још мало и Господ ће доћи и устројити Вечеру Себи у вама. Припремајте се! Избаците из срца све што је противно Господу, отрите прашину усрдним уздасима, омијте сваку мрљу сузама скрушености, да би дошавши к вама Господ, нашао храмину вашег срца сређену, поспремљену, очишћену. Да не буде међу вама сличних Јуди. И Јуда је, као и други Апостоли, исто слушао: за два дана ће бити Пасха. Но, Апостоли су пришли Господу и рекли: Где хоћеш да Ти уготовимо да једеш Пасху? А шта је урадио Јуда? Отишао је и продао Господа. А на Вечеру је ипак дошао као и други. Зар ће и међу вама бити сутра таквих? О, да не буде! Има још времена. Пођите, и нека сваки у мери својих могућности узревнује да се покаже достојним примања Господа и Светих Његових Тајни. Увидите у чему сте криви, заплачите и реците: „Нећемо више, Господе! Помози нам да се одржимо у будућности!“ Ово је главно што хоће Господ. Равнодушних (безбрижних, лењивих) да не буде међу вама. Да не буде и таквих, који приступају Тајнама узгред и случајно, без мисли и осећања и без икакве бриге о припреми. А нарочито да не буде оних, који не одбацивши своју страст, не само да немају намеру да се уздржавају од њених дела, него им није ни туђе наслађивање њима и пристанак на њих. Такав је исти Јуда: телом је на Вечери, а срцем у издајничким помислима. И таквоме, када после причешћивања Христових Тајни он буде целивао Чашу, неће ли рећи у савести Његов Господ: зар целивом издајеш Сина Човечијега?
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас браћо и сестре, Богу се помолисмо на овај велики празник почетка нашег спасења као што се каже у црквеној песми.
И ви знате да је данашњи дан, празник, када се свети Арханђео Гаврило по Божијем наређењу јавио Пресветој Богородици и наговестио да ће ова родити Сина Божијега. Она је прихватила одмах вољу Божију и само питала „Како ће то бити кад ја не знам за мужа?“
Док је исти Свети Арханђео јавивши се првосвештенику Захарији наговестио да ће му жена Јелисавета родити сина и да му да име Јован, а Захарија је показао неверовање, јер је знао да је жена његова нероткиња и већ стара, а и он да је већ стар. И онда је питао „какав је знак тога“ и зато је био кажњен немилом – *онемео је до дана док се то све не збуде. Света пак Богородица, кад је Арханђео рекао да ђе „Дух Свети сиђи и сила Вишњега је осенити“, рекла је смирено „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој . Continue reading →
Недеља за нама, посвећена свим светим људима који нису уписани у календар, подсећа нас на све Божје угоднике који су током живота на земљи понели свој крст и испунили закон Божји. У историји им нема уписаних имена, али у Царству небеском они чине војску Христа Бога, а нама пример какви треба да будемо. Данашње јеванђеље (Мт, 4, 18 – 23) говори нам о важном тренутку Христове мисије – одабиру ученика који ће Његову спасоносну науку проповедати и бити стубови Цркве. Господ Христос позив да Га следе упућује простим рибарима крај Галилејског језера, који остављају све и полазе за Њим. Он је видео да су они безазлени, пуни вере и љубави, честити и радни људи. Није тражио „иродовце“, војнике и преучене фарисеје, већ најбоље људе, казао је у проповеди Епископ Милутин у Храму Сабора српских светитеља у Обреновцу.
Рано јутрос, у Клиничко болничком центру у Београду, уснула је у Господу схимонахиња Теодора, игуманија манастира Успења Пресвете Богородице у Грачаници. Заупокојену Литургију служиће Његово преосвештенство, Епископ рашко-призренски г. Теодосије у суботу, 11. марта, са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити служено опело.
Биографија
Схиигуманија Теодора (световно Милана) Жарковић рођена је 4. маја 1940. године у селу Ракља код Александровца Жупског, у побожној фамилији која је дала деветоро монаха и монахиња. У кући је васпитавана и учена у духу Православља од благочестивих родитеља Световида и Славке (Филиповић) као четврто дете од укупно шесторо деце.
Од малена је показивала наклоност ка духовном животу, те у својој дванаестој години, уз очев благослов, одлази од куће у манастир Мрзеница где је са љубављу и наклоношћу примају старије руске монахиње. У манастиру Мрзеница остаје кратко време где, иако још увек дете, пролази кроз разна послушања. Недуго затим прелази у манастир Руденица где се као искушеница налази и њена сестра од тетке.
Православни верници Кијева изашли су у недељу да се помоле и покажу љубав и подршку светом Православљу
Хиљаде људи испунило је Свето-Успенско-Кијевопечерску лавру у недељу Светог Григорија Паламе, када се прослављају и сви светитељи Лавре, молитвено пратећи свог вољеног архијереја Његово Блаженство Митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија.
Благословени сабор догодио се само два дана након што се сазнало да држава намерава да до краја месеца потпуно протера свето Православље из Лавре. Црква је крајем прошле године већ избачена из саборних храмова Горње лавре и од тада богослужења врши у црквама Доње лавре. Оба дела манастира су била под државном контролом још од совјетских времена.
Прослава је почела Свеноћним бденијем у суботу увече у цркви Светог Агапита у Доњој лаври. Следећег јутра, Митрополит Онуфрије је са још 29 архијереја началствовао Светом Литургијом у Цркви Светог Крста.
Првобитно је било планирано да се служба одржи напољу на тргу испред цркве како би се боље примиле хиљаде ходочасника који су се очекивали, али је због лошег времена служба одржана унутра. Ипак, православни кијевски верници испунили су територију Лавре, суочивши се са стихијом.
Видео испод приказује хиљаде верника како заједно певају Никејски Символ вере на тргу испред цркве:
После читања светог Јеванђеља, Његово Блаженство се обратио верном народу архипастирском беседом у којој се осврнуо на зловољу државе према Цркви и братству Лавре:
“Данас, драга браћо и сестре, надвили су се облаци над овим светим манастиром…
Беседа на светој Литургији у недељу прву поста недељу Православља, у цркви Светих царева Константина и Јелене
„Сутрадан хтеде Исус изаћи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеју Закону и Пророци: Исуса, cuнa Jocuфова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро?Рече му Филип: Дођи и види! А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за. њега: Eвo правог Израиљца у коме нема лукавства. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус u рече му: Пре него те позва Филип, видех те, кад беше под смоквом. Одговори Натанаило и рече му: Paвu, ти си Син. Божији, ти си цар Израиљев. Одговори Исус u рече му: Зато што ти казах да те видех под смоквом, верујеш? Видећеш више од овога. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега“.
(Јован 1, 43-51; Зач. 5)
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас прослављамо, браћо и сестре, прву недељу светог и Великог Часног Поста која се назива недеља Православља, јер је у IX веку, 852. године када је православље надвладало иконоборство, одређено да ова недеља буде прослава управо тога славља, православља.
И ми, богоносни и свети родоначелниче наш, несравњено грешнији од светог сина твог – Првовенчаног краља српског, сва осећања своја, све мисли своје, све душе своје, сва срца своја, све савести своје, покајнички простиремо пред свете ноге твоје, и ниневљански вапијемо: молећи се, моли се непрестано за нас, да нас светим молитвама твојим свеблаги Господ милостиво изведе из пакла наших самољубља и безакоња и уведе у рај Својих вечних божанских истина и лучезариих светиња. Амин! амин! амин!
