Ни Божић, ни Ускрс, ни Богојављење, ни Преображење нису названи Благовест. А ето, данашњи Празник назива се Благовест. Ради чега?

Каква је то Блага Вест сишла на земљу? Шта се то збило у нашем горком животу људском. Зар је могућа Блага вест у свету у коме постоји смрт? Зар је могућа права радост у свету где се све претвара у грч страха, пред страшном немани која се зове смрт? Данас и збива се заиста највећа Благовест. Шта се дешава? Данас Свети Архистратиг Гаврил долази Светој Дјеви, и објављује ту Благу Вест: да ће родити Сина, да ће му наденути име Исус-Спаситељ, и да Његовом Царству неће бити краја. И сам Свети Архистратиг као да се загрцнуо од ове велике и превелике тајне. Како се то несместиви Господ и Бог рађа од Девојке? Како се Он смести у телу Пресвете Дјеве? Тајна је то велика, светајна. Continue reading →

– Како човек може задобити смирење? Окрени се ка унутра чешће; сматрај себе горим од других.

 – Без обзира у који си грех пао, покај се; Господ је са отвореним рукама спреман да те прими.

 – Пази на себе. Желиш да живиш духовним животом – пази на себе. Сваке ноћи испитуј шта си радио током дана. Захваљује Богу за добро и кај се за лоше.

– Из разлога што је „Молитва Господња“ скраћено Јеванђеље, треба јој се прићи са припремо.

– Ради на подизању своје млађе браће и сестара; утичи на њих примером; запамти да ће покупити твоје мане. А Господ ће те сматрати одговорном за то.

– Када видиш нешто лоше у онима око тебе, одмах гледај на себе – да ли си ти можда узрок тога? Када те лоше помисли нападну, посебно у цркви, мисли о томе пред Ким стојиш или отвори срце и реци: „О Госпођо, помози ми.“ Continue reading →

Из житија:

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан.

Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Continue reading →

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Данас празнујемо Сретење. Ко се то срео са ким? Срео се човек са Богом. То је најчудеснији догађај у овоме свету. Као што је некада сам Апостол Тома посумњао у Васкрсење Господа Христа:”Нећу веровати док не метнем руке своје у ребра Његова”[1]. Господ је задовољио ту безазлену жељу Свога Ученика и Свога Апостола, и јавио му се, да би збиља метнуо руку своју у ребра Спасова. И потврдио је на најочигледнији начин оно што ми сви желимо, оно што ми сви чекамо – то је победа над смрћу, Васкрсење из мртвих. Continue reading →

Беседа на Светој Литургији после освећења воде на празник Богојављења, у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну
 
„Тада дође Исус из Галије на Јордан Јовану да Га oвaj крсти. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада jep тако нам треба испунити сваку правду. Тада Га остави. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који Говори: Oвo је Син мој љубљени који је по мојој вољи“.
  Continue reading →

Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Бог никога не заборавља. Промисао Божији види све. И светом управља Бог, само Бог, и нико други.”

Архимандрит Алипије (Воронов): ”Љубав је највиша молитва. Ако је молитва царица врлина, онда је хришћанска љубав Бог, јер Бог и јесте Љубав…Гледајте на свет само кроз призму љубави, и сви ваши проблеми ће нестати; унутар себе ћете угледати Царство Божије, у човеку икону, у земаљској лепоти – сенку рајског живота.” Continue reading →

Ништа важније од Божића! Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет. А дотле, где је био? Ми смо Га отерали својим гресима са земље, не треба нам Бог. То сваки грех говори, хтео ти или не, јер сваким својим грехом ми одгонимо Бога са земље. Прво одгонимо из своје душе, а онда из целе историје рода људског. Што важи за тебе, то важи за све нас. Ми, ми изгонимо из душе своје, из срца свог, из савести своје све што је Божије, ако живимо у непокајаним гресима.

Чули сте данас Свето Јеванђеље. Господ је назван у њему Емануил, што значи „С нама је Бог” (Мт. 1,23). Дотле, ко је био с нама? Ђаво! Ђаво кроз грехе, кроз сваки грех, и мој и твој, и кроз свачији грех у роду људском. Никад не треба варати себе: ми сами или прогонимо Бога из себе, или Га уводимо у себе.

Зато је Господ и постао човек, зато је Он на Божић ушао у овај свет и јавио се као човек, да нам покаже шта треба да буде од човека на овоме свету и какав треба да буде човек. Continue reading →

“Уколико вам предстоји искушење на неки грех, живо представите себи да (сваки) грех силно гневи Господа, који мрзи безакоње. Јер ти ниси Бог који хоће безакоње (Пс 5,5).

Да бисте боље схватили речено, представите себи праведног и строгог оца, који воли своју породицу и који свим средствима настоји да децу своју учини наравственом и честитом. За њихову добру нарав он намерава да их награди великим богатством, које им је прибавио својим трудом.

Нажалост, међутим, он види да га деца, и поред његове велике љубави, не воле и не обраћају пажњу на наслеђе које им је прибавио својом љубављу, него живе неуредно и незадрживо јуре у пропаст. Имајте у виду да је сваки грех смрт за душу (Јак 1,15). Он, наиме, убија душу, будући да нас чини робовима ђавола човекоубице. Уколико више робујемо греху, утолико је теже наше обраћење и извеснија наша погибао. Бојте се, стога, свим срцем свакога греха. Continue reading →

„Да би просјак добио милостињу – треба да пружи руку,

да би дијете узело себи храну – треба да отвори своја усташца;

слично овоме потребно је да човјек тежи к Богу,

да добије благодат Божију – треба да има отворену душу.

Молитва је пружена рука за задобијање милости Божије;

она је отворена уста ради окушања небеског пића. ”

Свети Филарет Московски