Још мало и Господ ће доћи и устројити Вечеру Себи у вама. Припремајте се! Избаците из срца све што је противно Господу, отрите прашину усрдним уздасима, омијте сваку мрљу сузама скрушености, да би дошавши к вама Господ, нашао храмину вашег срца сређену, поспремљену, очишћену. Да не буде међу вама сличних Јуди. И Јуда је, као и други Апостоли, исто слушао: за два дана ће бити Пасха. Но, Апостоли су пришли Господу и рекли: Где хоћеш да Ти уготовимо да једеш Пасху? А шта је урадио Јуда? Отишао је и продао Господа. А на Вечеру је ипак дошао као и други. Зар ће и међу вама бити сутра таквих? О, да не буде! Има још времена. Пођите, и нека сваки у мери својих могућности узревнује да се покаже достојним примања Господа и Светих Његових Тајни. Увидите у чему сте криви, заплачите и реците: „Нећемо више, Господе! Помози нам да се одржимо у будућности!“ Ово је главно што хоће Господ. Равнодушних (безбрижних, лењивих) да не буде међу вама. Да не буде и таквих, који приступају Тајнама узгред и случајно, без мисли и осећања и без икакве бриге о припреми. А нарочито да не буде оних, који не одбацивши своју страст, не само да немају намеру да се уздржавају од њених дела, него им није ни туђе наслађивање њима и пристанак на њих. Такав је исти Јуда: телом је на Вечери, а срцем у издајничким помислима. И таквоме, када после причешћивања Христових Тајни он буде целивао Чашу, неће ли рећи у савести Његов Господ: зар целивом издајеш Сина Човечијега?

Беседа на Велику Среду, Свети Теофан Затворник, 1865 г.

У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас браћо и сестре, Богу се помолисмо на овај велики празник почетка нашег спасења као што се каже у црквеној песми.

И ви знате да је данашњи дан, празник, када се свети Арханђео Гаврило по Божијем наређењу јавио Пресветој Богородици и наговестио да ће ова родити Сина Божијега. Она је прихватила одмах вољу Божију и само питала „Како ће то бити кад ја не знам за мужа?“

Док је исти Свети Арханђео јавивши се првосвештенику Захарији наговестио да ће му жена Јелисавета родити сина и да му да име Јован, а Захарија је показао неверовање, јер је знао да је жена његова нероткиња и већ стара, а и он да је већ стар. И онда је питао „какав је знак тога“ и зато је био кажњен немилом – *онемео је до дана док се то све не збуде. Света пак Богородица, кад је Арханђео рекао да ђе „Дух Свети сиђи и сила Вишњега је осенити“, рекла је смирено „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој . Continue reading →

Недеља за нама, посвећена свим светим људима који нису уписани у календар, подсећа нас на све Божје угоднике који су током живота на земљи понели свој крст и испунили закон Божји. У историји им нема уписаних имена, али у Царству небеском они чине војску Христа Бога, а нама пример какви треба да будемо. Данашње јеванђеље (Мт, 4, 18 – 23) говори нам о важном тренутку Христове мисије – одабиру ученика који ће Његову спасоносну науку проповедати и бити стубови Цркве. Господ Христос позив да Га следе упућује простим рибарима крај Галилејског језера, који остављају све и полазе за Њим. Он је видео да су они безазлени, пуни вере и љубави, честити и радни људи. Није тражио „иродовце“, војнике и преучене фарисеје, већ најбоље људе, казао је у проповеди Епископ Милутин у Храму Сабора српских светитеља у Обреновцу.

Рано јутрос, у Клиничко болничком центру у Београду, уснула је у Господу схимонахиња Теодора, игуманија манастира Успења Пресвете Богородице у Грачаници. Заупокојену Литургију служиће Његово преосвештенство, Епископ рашко-призренски г. Теодосије у суботу, 11. марта, са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити служено опело.

Биографија

Схиигуманија Теодора (световно Милана) Жарковић рођена је 4. маја 1940. године у селу Ракља код Александровца Жупског, у побожној фамилији која је дала деветоро монаха и монахиња. У кући је васпитавана и учена у духу Православља од благочестивих родитеља Световида и Славке (Филиповић) као четврто дете од укупно шесторо деце.

Од малена је показивала наклоност ка духовном животу, те у својој дванаестој години, уз очев благослов,  одлази од куће у манастир Мрзеница  где је са љубављу и наклоношћу примају старије руске монахиње. У манастиру Мрзеница остаје кратко време где, иако још увек дете,  пролази кроз разна послушања. Недуго затим прелази у манастир Руденица где се као искушеница налази и њена сестра од тетке.

Беседа на светој Литургији у недељу прву поста недељу Православља, у цркви Светих царева Константина и Јелене
 
„Сутрадан хтеде Исус изаћи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеју Закону и Пророци: Исуса, cuнa Jocuфова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро?Рече му Филип: Дођи и види! А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за. њега: Eвo правог Израиљца у коме нема лукавства. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус u рече му: Пре него те позва Филип, видех те, кад беше под смоквом. Одговори Натанаило и рече му: Paвu, ти си Син. Божији, ти си цар Израиљев. Одговори Исус u рече му: Зато што ти казах да те видех под смоквом, верујеш? Видећеш више од овога. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега“.
 
(Јован 1, 43-51; Зач. 5)
 
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас прослављамо, браћо и сестре, прву недељу светог и Великог Часног Поста која се назива недеља Православља, јер је у IX веку, 852. године када је православље надвладало иконоборство, одређено да ова недеља буде прослава управо тога славља, православља.

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог Јевстатија Превлачког, архиепископа српског Свету службу Божију у манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта.

Прије Литургије у чин расе и камилавке замонашио је послушницу Фотинију, давши јој име Меланија по преподобној Меланији старијој.

У архипастирсом слову Митрополит црногорско-приморски је рекао да се цијело вријеме од Божића до Богојављења се рачуна као благословено вријеме.

“Наравно, цијело вријеме је благословено, али ови дани се поштују као свети дани, дани великих празника, дани посвећени молитви и духовним свечаностима. Прославули смо прије неки дан Обрезање Христово сјећајући се и старог обрезања и обрезања које је над Богомладенцем Христом извршенио и тако добило своју пуноћу. Оно је дато од Бога, али као привремено да би се обрезивањем тијела људи почели борити против грешних тјелесних порива и на такав начин се полако почели окретати од тјелеснога према духовном”, казао је он.

Свети владика Никола: Беседа о Божићу

Емануил – с нама је Бог. Не идол, и не идеја, и не слутња ни теорија, него истински и прави, вечни Бог. Он се родио као младенац од приснодјеве Марије. Празник Његовог рођења – колико нам је познато – само се на српском језику од свих језика на свету назива Божић или Богић, што ће рећи Мали Бог. Као што би сина царевог назвали царевићем, или сина краљевог краљевићем, тако су Срби од старине назвали Сина Божијег – Божић. Дан Његовог рођења, дакле, назвали су Срби по суштини или по битности Рођенога у тај дан – Божић. Како је то дивно, и пуно разума и словесне красоте! Често народна терминологија помаже теологији, олакшава схватање великих догми вере наше. Превечни Син Божји јавио се у телу, као чедо Божје, као Мали Бог; иако Бог од Бога, Светлост од Светлости, једнобитан са Оцем и савечан Оцу, но у коловрату времена мали због тела и у телу – Божић.

Када су Јевреју питали Господа Христа ко је Он, добили су одговор: Почетак. Заиста Он је почетак стварања, почетак обновљења, почетак словесности, почетак свега доброга и славнога. Догма о Његовом ваплоћењу (овако стоји у изворнику, прим. ур.) почетна је догма наше вере у том смислу што су се кроз њу објавиле и схватиле и све остале велике догме. Као што се рефлектором у ноћи разбијају тмине на све стране унаокруг и просипа светлост по невидљивим предметима те постају видљиви тако се вером у Емануила – т. ј. у присутнога Бога, у Бога у телу међу телеснима, расипа светлост на тајне неба и земље, те тамно постаје светло, и далеко блиско, и непојамно појамно, и проречено остварено.

Почетак мудрости и радости и светлости и пуног живота јесте, дакле, Емануил, што ће рећи с нама Бог. А када је Бог с нама, ко ће против нас? Зато црква Божја са усхићењем и победоносно пева: С нама је Бог, разумите незнабошци и покорите се, јер је с нама Бог.

С нама је Бог – ово је прво што морамо имати у виду на освитку Нове године. Ово је први услов среће у Новој години. Нека би нам била срећна!

О Божићу, 1939.

www.eparhija-zicka.rs

Викар Черновицко-буковинске епархије, настојатељ Вазнесењско-Банченског манастира, митрополит Лонгин (Жар) позвао је Помесне Цркве да стану у заштиту УПЦ.

Ово је рекао архијереј УПЦ у беседи објављеној на „Јутјуб“ каналу манастира Банчен.

 „Желим да се обратим свим Православним Црквама на земљи. Реците да нас има много у нашој држави, ми смо у канонској Цркви. Она која је измишљена пре 2-3 године (ПЦУ – Ред.) није црква. Црква Христова постоји 2.000 година и нико нема право да иде против наше Цркве“, рекао је митрополит Лонгин.

Према његовим речима, уместо да се уједине, људи отпочињу међурелигијско непријатељство и иду против Бога.

Митрополит Лонгин позвао је на покајање све оне који су гласали за забрану УПЦ.

„Како то звучи: забрани Цркву, забрани Бога… Они који су гласали против наше Цркве, покајте се, признајте овај страшни грех, а они који вас терају да тако гласате, запамтите: Господ неће опростити, ово је грех против Духа Светога, уразуми се. Атеисти и комунисти су донели толико зла нашој Цркви и народу, ви хоћете да се то понови? Биће тешко борити се са Богом, а биће потребно и одговарати пред Богом“, додао је он.

Игуман манстира Подмаине јеромонах Рафаило (Бољевић) одговарао је на питања слушалаца емисије “Питајте свештеника“ на Шеснаесту недјељу по празнику Педесетнице, тумачећи на почетку Јеванђеље на Недјељу по Крстовдану.

У наставку емисије отац Рафаило је говорио о празнику Зачећа Светог Јована Крститеља који ћемо прославити у четвртак 06. октобра.

“Врло је битно да се прије сусрета са Господом сретнемо са Његовоим претечом Светим Јованом Крститељем, да би се на што бољи начин срели са Господом нашим“- каже отац Рафаило (Бољевић).