– Оче Рафаиле, проживели сте дуго, били сте сведоци различитих политичких епоха. Сваку од њих карактеришу посебне духовне немоћи. Шта је главна духовна немоћ нашег времена?

– За главну духовну немоћ нашег времена сматрам лаж и дволичност који постају животни стил савременог човека. Религија већ престаје да буде доминанта у животу човека и главни императив његовог понашања, она више служи задовољавању одређених душевних потреба, слично естетском задовољству које пружа уметност.

Религија заправо у многоме представља дело воље. Унутрашњи живот хришћанина представља непрестану борбу са сопственим страстима и греховним навикама, отпор свету који, по Христовим речима, „лежи у злу“. Ова борба је мучна за многе савремене хришћане и зато њихова религиозност поприма спољашње форме и у њима обамире.

Петровдански сабор на Цетињу

Традиционалним Петровданским црквено-народним сабором на Цетињу торжествено је прослављен празник Светих апостола Петра и Павла, којима је био посвећен храм поред старога Цетињског манастира на Ћипуру, о чему свједоче и остаци темеља пронађени за вријеме археолошких ископавања 1986. године.

Сабор је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру коју је служиo Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије сремске и Румунске православне цркве, у молитвеном присуству многобројног вјерујућег народа.

Дани теку и пролећу; часови бесповратно беже; у муњевитом протицању времена свет се приближава своме крају. Ниједан дан не дозвољава другом да иде са њим упоредо, ниједан час не чека други да би летели заједно. Као што воду не можемо задржати и зауставити прстима, тако је незадржив живот рођеног од жене.

Изваган и измерен је живот сваког ко ступа у свет – он нема ни средстава, ни могућности да преступи назначене границе.

Бог је одредио меру живота човековог, и ту одре ђену меру, дани деле на делове. Сваки дан, за тебе – неприметно, узима свој део из живота твога. И сваки час са својим делићем, незадрживо бежи путем својим. Дани распарчавају живот твој, часови крње здање његово, и ти журиш своме крају, јер си дим.

Прекјуче је био наш Видовдан. По пропису наше св. Светосавске Цркве ми смо у нашим храмовима отслужили св. литургије и парастос за покој блажених душа косовских мученика.

Као што је познато, на Видовдан 15. јуна (ст. кал.) 1389. године на Косову код Лаба, над ушћем у Ситницу, близу цркве Самодреже и Приштине била је битка између Срба и Турака.

Послије смрти цара Душана и битке на Марици, српска држава због неслоге великаша и других узрока почела је нагло да слаби. Тада су се Турци све више приближавали границама српске земље. Кнез Лазар самодржавни господин Србљем и Подунављу, и по државничкој способности, и по угледу који је уживао у своме народу, био је најпозванији да спаси и обнови државу Немањића. Он се у том правцу трудио свом душом и свим срцем својим, имао и лијепих успјеха, али на томе родољубивом раду сукобио се је с Турцима.

НЕБЕСНА СРБИЈА

Она представља већ одавно остварини идеал Велике Србије. Верујемо да је у њој више од сто милиона крштених Срба, који у земаљском веку Христу служише или за Христа страдаше, кроз векове и векове.

СРПСКА СЛУЖБА ХРИСТУ

Основна и непрекидна линија српске историје за последњих 800 година може се изразити са две речи СЛУЖБА ХРИСТУ. У овом периоду времена од 8 столећа српски народ је био истински Теодул, тј. Божји слуга, или Христодул, тј. Христов слуга, што је једно и исто.

Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и обмануће многе.

Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове « типике » приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу.

Беседа на Светој Литургији у понедељак 11. по Духовима, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог

„Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер вu не улазите нити пуштате да уђу они који би хтели. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени, Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што походите море и копно да бисте добили једног следбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе. Тешко вама вођи слепих који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује? И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује? Који се, дакле, куне жртвеником., куне се њим и свим што је на њему. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. А који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним, који седи на њему“.

(Матеј 23, 13-22; Зач. 94)