Игуман манстира Подмаине јеромонах Рафаило (Бољевић) одговарао је на питања слушалаца емисије “Питајте свештеника“ на Шеснаесту недјељу по празнику Педесетнице, тумачећи на почетку Јеванђеље на Недјељу по Крстовдану.

У наставку емисије отац Рафаило је говорио о празнику Зачећа Светог Јована Крститеља који ћемо прославити у четвртак 06. октобра.

“Врло је битно да се прије сусрета са Господом сретнемо са Његовоим претечом Светим Јованом Крститељем, да би се на што бољи начин срели са Господом нашим“- каже отац Рафаило (Бољевић).

На сваки догађај из Богородичиног живота, на све што је Она чинила, на Њену свету службу, гледамо, како је казао Владика Јоаникије, кроз Господа Исуса Христа, кроз чудесно зачеће силом Духа Светога, које се догодило када је Она зачела по Божијем промислу у својој дјевичанској утроби Спаситеља свијета – пренепорочно по дејству силе Божје, по дејству Духа Светога:

“Због Спаситеља кога је Она одњихала у својој Пресветој утроби, ми прослављамо Пресвету Дјеву као узвишенију од анђела и арханђела, од херувима и серафима, пјевамо да је Њена утроба постала шира од небеса, јер Онај кога небо не може обухватити, ни небо над небесима, ни космос, нити сви замисливи простори, смјестио се по љубави својој ради спасења рода људскога у утробу Пресвете Дјеве, примио од Ње људску природу, да би у њој – људској природи, устројио спасење свима нама. Зато је овај празник величанствен.”

Митрополит црногорско-приморски је указао на то да када прослављамо Пресвету Дјеву онда прослављамо и Спаситеља нашега Исуса Христа, као и када славимо Господа нашега увијек призивамо, прослављамо и величамо Богородицу и говоримо да сваки духовни дар који добијамо јесте од Господа Исуса Христа, али и посредовањем Пресвете Богородице. Зато одмах послије имена Божјега и помињемо име Пресвете Дјеве Марије Богородице и славимо је као брзу помоћницу.

Патријарх Павле је у центру Книна, пред неколико стотина окупљених Книњана (више их није ни могло бити због ратног окружења), надјачавајући гласом јеку топовских плотуна с динарских висова поручио:

„… Ви сте, браћо моја и сестре, овде не од јуче. Нисмо уљези, нисмо окупатори, него смо кроз векове овде живели до дана данашњег, да данас представљамо народ српски и веру православну, да чувајући своје домове, своје гробове и своје светиње останемо своји на своме, за истину, правду и слободу златну. Није лако на овоме свету. Није лако ни непријатељима нашим. И кад би знали шта раде, били би спремни да прекину крвопролиће, да се на миран, људски и достојанствен начин расправља о питањима која су била међу људима и која ће увек да постоје…

Данас, када славимо Свете Безсребрнике, бесплатне лекаре, Козму и Дамјана – ко су они? Рајски људи, рајски житељи још на земљи. Победили су сваки грех још на земљи, сваку страст, срце њихово пуно небеског миља, пуно вере, љубави, еванђељске молитве, пуно поста, пуно милостиње. Ето рајских житеља, ето људи који су још на земљи стекли рај, јер су стекли Јединог Истинитог Господа Христа, Његово Свето Еванђеље, и живе њиме и по њему.

А колико је Светитеља Божијих на овоме свету? Црква Христова слави сваки дан или једног или двојицу или стотине Светитеља Божијих. Све су то рајски житељи, сви нас они помажу и показују нам пут – пут добра који води у Рај, и помажу нас на таквим путевим. Зато су они око нас, зато ми славимо данас Свете Лекаре, бесплатне лекаре, који су достојни да нас излече, и мене и тебе, од свих наших болести. Не реци: ја нисам болестан. Болестан си! Ако имаш неки грех у души, то је већ болест. Сваки грех је болест, свака страст је болест; среброљубље – каква болест! самртничка болест, убија душу заувек; блуд, прељуба, крађа, ако се не покајеш – страшне болести. Потребни су ти лекари Свети Козма и Дамјан, и мени и теби и свакоме од нас. Од тих разних духовних смрти, о, колико је пута душа, и моја и твоја, умрла у разним гресима.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Да није данашњега Дана, браћо и сестре, хришћанства не би било, Светих Апостола не би било, Светих Мученика не би било, Светих Исповедника, Праведника, Пустињака не би било. Да није данашњег Дана ни вас не би било! Да није данашњег Славног и Великог Дана – Цркве Христове у свету не би било. Овај свет би био и остао поприште смрти, тамница греха, пакао. Човек – човек би престао бити човек и извитоперио би се у ко зна какво чудовиште.

Данашњи Велики Свети Празник, данашњи Велики Свети Догађај: Силазак Духа Светог на Апостоле и прве ученике Христове, дао је биће Цркви Христовој. Данас је рођендан Цркве Христове. Данас се родила Црква Силаском Духа Светога на Свете Апостоле. Господ је био у свету у телу, проповедао, чинио чудеса, пострадао, васкрсао и узнео се на Небо. А гле, Његови ученици беже плашећи се од Јевреја, крију се. Шта је, где је Његова сила, где је Његово обећање: Дајем вам власт да стајете на змије и на шкорпије и на сваку силу вражју? (Лк. 10, 19). Они беже, крију се, бегунци, страшљивци… Куда ћете?

„Будите мудри као змија, а безазлени као голубови!“ Змија је мудра јер чува главу. Иако јој одсечеш реп, сачувала је главу. Мудра је јер избегава вешто све опасности. Голуб је принцип безазлености, доброте. Дакле: ум даје светлост, он је наше унутрашње око, али је он хладан. А доброта је топла, али слепа. Е, успостављање равнотеже у развоју ума и доброте је суштина. Иначе, ум без доброте прелази у злоћу а доброта без ума у глупост.

Ми страдамо зато што идемо тим Христовим путем. Мислим да нам још увек фали равнотежа између ова два принципа. Често смо се понашали као голубови, не схватајуђи да живимо у времену у коме има много више змија него голубова.

Патријарх Српски Г. Павле
Преузето из књиге ПУТ У ЖИВОТ

– Због чега наступа охладнелост у вери код уцрквељених људи? Да ли се може поново разгорети вера у сопственој души?
 
– Охладнелост у вери догађа се када човек живи не по заповестима Еванђеља, већ по својим страстима, када се ограничава само испуњавањем обреда и заборавља на очишћење свог срца од греха. Када мисли да се само напором ума може достићи тајна вере, а не подвигом целокупног живота, посебно молитвом и покајањем. Свети Оци су говорили да се благодат враћа путем којим је отишла. Неопходно је уз помоћ духовног руководитеља схватити зашто се охладила вера, које неправилности је човек допустио. Вера просвећује ум кроз догмате, срце кроз храмовно богослужење, учешће у тајнама и домаћој молитви; она снажи вољу кроз испуњење еванђелских заповести. Неретко охлађење наступа због скраћивања, а затим и напуштања неопходних молитви. Зато свети Теофан Затворник поучава: „окружи се правилима“. У та правила улазе јутарње и вечерње молитве, читање Еванђеља и апостолских посланица, такође и Псалтира. Најбоље је да правило не саставља сам човек, већ да се руководи саветима духовног оца или парохијског свештеника код кога се исповеда.